Због музичких права, YouTobe је на једном делу утишао тон.

фотографисање младенаца


     На обронцима Копаонока се налази тврђава Козник, је била жеља ових младенаца да се фотографишу ту (уз малу сугестију Византије). За ову прилику, Византија се припремила већом екипом и техником да одговори овом  захтевном фотографисању, али су нам мањкале физичке припреме за овај подухват.
     За „фотосешн“ коришћен је и дрон. Не само за потребе видео снимања младенаца, него и за фотографисање које би било немогуће другачије урадити без помоћи дрона (оптокоптера).
     Том приликом је снимљен и овај филмчић „Како све то изгледа?“, и измонтиран у мало шаљивом стилу, а баш у функцији да прикаже младенцима како изгледа једно озбиљно фотографисање на весели начин.
     Зашто смо се пењали тамо? Па већ смо споменули да је за актрактивност фотографије амбијент врло битна ставка. Ми (већина) у Србији нисмо у могућности да одемо на далеке егзозичне локације, зато се трудимо да их пронађемо у нашој близини. Хвала Богу, има их доста.

 

припреме


Пример добро припрељеног фотографисања.
     Као што се и види у видео материјалу, за ово фотографисање ових симпатичних младенаца, требало је подоста труда, а пошто је ово било једно зимско фотографисање, са припремама се почело веома рано, да би светлосни услови били оптимални.
     За ову фотографију је требало прво се попети у планину, понети са собом матријал и алат потребан за прављење дрвене конструкције да се прегради река, донети сто, свећњак…, а све то ради једне фотогафије? Додуше не баш ради једне, али је то суштина.
     Чему све то? Зашто толики труд?
     На ово питање немамо једнозначни одговор. Они младенци који воле вредну фотографију, нема потребе објашњавати. Поента је да за фотографију која има неке прерогативе, и која излази из миљеа стандардне фотографије, море се и солидно потрудити.
     Није на одмет да Вам кажемо да је ово вишегодишња тендеција код младенаца, и све се више поклања пажње оригиналности и квалитету, а на уштрб квантитету који је до скоро владао. Нама је драго због тога.

 

локације


     Поред техничког дела фотографисања (професионалног људства, технике…), за добру младеначку фотографију (као и за било коју другу), атрактивност амбијента је нешто што пуно доприноси општем утиску. Промена локације, доба дана, додатни елементи унети у фотографисање, помажу да крајњи резултат буде на пуно вишем квалитету.

 

тамо?


     Хе, одговор на то је врло лаган: не мора!
     Ако изузмемо хладноћу у тренутки сликања на Копаонику која је била -9 степена , зар нису сјајне овакве фотке?
     Љубав је та која је грејала ове младенце приликом заиста напорног и изазовног оваквог фотографисања, како за екипу, али и за опрему.

младенци?


     Да, то су „стварни“ младенци на PreWeeding-у, а ствари постају јасније када сазнате да овај наш млади историчар Маринко режирао играно/едукативни филм: Кнез Лазар, па је и тема фотографисања младенаца морала бити средњевековна. Овако стварно захтевно фотографисање је тражило и ефикасну логистику. Посао се није завршио на терену, него је изискивао и велику пост/продукцију на рачунару са захтевним монтажама, колор/грејдинзима…
     Дефинитивно различито, али и врло персонализовано.
     Значи: није поента да фотографи пројектују њихово креативно на младенце, и да они буду само објекат фотографисања, него је концепт тотално обрнут. Младенци су ти који треба да својим личним профилима, професијама, идејама, жељама, хобијима, заједничим стремљења, нечим што их повезује…, пренесу ту вибрацију на фотографа, а он само треба да је спроведе у дело у складу са професионалним стандардима.

 
Фотографија, дизајн, припрема: Фото ВИЗАНТИЈА.

Креативно фотографисање?

fotografisanje-zivotinja

     Ако се питате чему све ово?
     Ево одговора:
     Младенци у приказаном видеу су ветеринари. Зато пилићи. Да би продубио тему, а да би се избегла гола банализација, реферира се на чувену фотографију једне познате глумице 50-их и 60-их година прошлог века (Мерлин Моро). Уместо црвенг сатена и латица, ту су слатки мали пилићи.
     Дефинитивно различито, али и врло персонализовано.
     Значи: није поента да фотографи пројектују њихово креативно на младенце, и да они буду само објекат фотографисања, него је концепт тотално обрнут. Младенци су ти који треба да својим личним профилима, професијама, идејама, жељама, хобијима, заједничим стремљења, нечим што их повезује…, пренесу ту вибрацију на фотографа, а он само треба да је спроведе у дело у складу са професионалним стандардима.